У последњих неколико година у Републици Србији су донешени системски закони у области животне средине: Закон о заштити животне средине, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења. Нити један од ових закона се не може успешно примењивати уколико држава нема високообразоване стручњаке из области заштите животне средине. Потреба за оваквим профилом стручњака постоји у установама које се баве истраживањима у области заштите животне средине, у институцијама које се баве очувањем и унапређењем квалитета појединих сегмената животне средине, установама чији је примарни задатак очување животне средине и производња здраве хране, као и другим установама чија делатност захтева стручна знања из заштите животне средине. Сврха студијског програма Заштита животне средине је формирање струковног инжењера који поседује стручна знања о заштити животне средине, као и способност и вештине потребне за имплементацију тих знања не само у области заштите, већ и на плану управљања и унапређења животне средине. Циљ студијског програма Заштите животне средине јесте формирање стручњака који ће у потпуности моћи да разумеју природну суштину животне средине и природу бројних створених проблема у њој. На тај начин такви стручњаци биће у могућности да разликују нативне од антропогених облика у животној средини, што представља предуслов за очување природе и спречавања започетих процеса нарушавања еколошке равнотеже на Земљи. Општа процена је да у овом тренутку број таквих стручњака у Србији није довољан. Државни је интерес да се у блиској будућности школују они који ће моћи да допринесу решавању нагомиланих проблема у области заштите животне средине. Савладавањем студијског програма Заштита животне средине студент стиче следеће опште способности: Aнализу и синтезу знања у области заштите животне средине и производње здраве хране; Примену стечених знања у пракси учешћем у решавању проблема; Овладавање сложеним и специфичним методама и техникама истраживања у различитим сегментима животне средине и производњи здраве хране; Развој критичког мишљења о еколошким појмовима и приступу проблематици заштите животне средине; Изградњу правилног става према животној средини на принципима одрживог развоја; Развој стручних вештина, комуникационих способности и одговорности, самосталног и тимског рада у мултидисциплинарном окружењу; Савладавање основних вештина рада на рачунару. Савладавањем студијског програма Заштита животне средине студент стиче следеће предметно–специфичне способности: Темељно познавање и разумевање законитости и принципа заштите животне средине и производње здраве хране; Решавање конкретних истраживачких проблема из области животне средине, уз употребу сложених научних метода и поступака; Разумевање специфичних задатака и одговорности у оквиру посла; Способност размене идеја, проблема и решења у области заштите животне средине и производње здраве хране; Повезивање знања из сродних и других дисциплина и њихова примена; Сакупљање и интерпретација релевантних информација и новина у заштити животне средине и производњи здраве хране из стручне и научне литературе; Потребу за сталним усавршавањем у струци; Вештине ефикасне стручне и научне комуникације, прикупљање и обраде релевантних података употребом информационо–комуникационих технологија у области заштите животне средине и производње здраве хране. Опште и предметно–специфичне компетенције омогућавају студенту самостални рад и даље професионално усавршавање. Исход процеса учења на студијском програму основних струковних студија Високе школе примењених струковних студија у Врању, Заштите животне средине, је стручњак са стручним називом струковни инжењер заштите животне средине који располаже кључним сазнањима и способношћу разумевања појава и процеса у животној средини и њеној заштити као и могућност дефинисања специфичне методологије решавања еколошких проблема на локалном и глобалном нивоу.