У складу са Еколошким календаром који прати програм ''Еко школе - еко факултети'', који се реализује и у нашој школи, 1. март се обележава као Дан борбе против пушења. Тим поводом за студенте и професоре получасовну презентацију под називом ''Пушење или здравље'' одржао је др Драган Пешић из Центра за превенцију Дома здравља у Врању. Сликовито и са пуно података др Пешић је указао на штетно деловање никотина и последице које проузрокује конзумирање цигарета. Поражавајућа је чињеница да је према неким последњим истраживањима Србија на првом месту по броју пушача у Европи, чуло се овом приликом.
У оквиру међународног програма ''Еко школе- еко факултети'' и пројекта ''VIP – еко мотивација'' у Високој школи примењених струковних студија у Врању обележен је Светски дан очувања енергије. Предавање на тему ''Концепт обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности у Србији '' одржала је др Љиљана Стошић – Михајловић, професор школе. Између осталог, било је речи о недостацима класичних необновљивих, као и о предностима обновљивих извора енергије, као што су сунце, ветар, вода, биомаса и тако даље. Осим студената и професора школе обележавању овог датума присуствовали су представници Регионалног центра за таленте и професори и ученици Хемијско – технолошке школе у Врању.
Од 1972. године сваког 26. јануара обележава се Светски дан образовања о заштити животне средине. Наиме, тог датума у шведском граду Стокхолму одржна је Конференција Уједињених нација о човековој околини. Том приликом усвојена је Декларација којом се наглашава потреба образовања о заштити животне средине, то јест потреба стварања заједничких принципа и критеријума који ће бити понуђени целом човечанству као инспирација и смерница за очувње и унапређење животне средине. Образовање о заштити животне средине је динамичан процес који има за циљ да пробуди у људима свест о еколошким проблемима и то како на глобалном плану, тако и у локалној заједници, односно у окружењу у којем човек непосредно живи. Како наша школа образује инжењере заштите животне средине активно се укључила у обележавање овог датума. Еколошка свест најбоље се развија од малих ногу, па су зато наши студенти треће године и професори посетили Основну школу ''Вук Караџић''. Ученицима првог и другог разреда одржали су занимљиво предавање на ову тему. Кроз забавне едукативне садржаје и интерактиван рад указали су малишанима који све загађивачи постоје, како се отпад одлаже и на који начин се чува природа. Акцију наше школе подржао је и градски већник за екологију Немања Нухијевић.
У Врању јеодржана Научна конференција са међународним учешћем на тему “СЕЛО НА ЈУГУ СРБИЈЕ“. Организатори Конференције били су град Врање, Педагошки факултет Универзитета у Нишу, Друштво за народно просвећивање „Светионик“ из Крагујевца, у сарадњи са Високом школом примењених струковних студија у Врању и Заводом за проучавање села из Београда.
На Конференцији су презентована 33 научна рада и саопштења, дата од стране 55 аутора и коаутора (од тога 14 из Врања).
Конференцију су отворили заменик градоначелника Врања Драгољуб Стевановић, државни секретар Министарства пољопривреде Зоран Рајић, проф. др Брацо Ковачевић, члан Сената Универзитета из Бања Луке и академик проф. др Слободан Нешковић, који је одржао презентацију реферата „Село и пољопривреда у концепту националних интереса Србије“.
Из осталих радова произилази аргументован став да су село и пољопривреда национални приоритети. То значи да су потребни додатни напори да се прошири правна регулатива за ову област, увећање аграрног буџета, ревитализацију оних села која имају природне и социјалне услове за опстанак и развој. Одрживи развој сеоских заједница, посебно потенцијала југа Србије (сточарство, воћарство, повртарство, шумски комплекс са својим производима и лековитим биљем, коришћење термоминералних вода и водених токова) може да омогући развој југа Србије. Примарно остварење развојних циљева не зависи само од природе, већ и од људског фактора. Потребна је системска едукација становништва, примена науке у производњи, израда инфраструктуре, а посебно стварање услова за „ново село 21. века“, оснивање агротехнолошких фактора у одабраним селима али и образовно-културно-здравствених центара у селима (школа, дом културе, здравствена установа, спортски терен) јер су то два основна услова за повратак становништва у ова села, чуло се на скупу. Наша школа била је домаћин учесницима скупа првог дана конференције, а седморо наших професора током оба дана презентовало је седам радова .
Страна 48 од 58